Народна библиотека „Иво Андрић“

Народна библиотека „Иво Андрић“ формирана је 1922. године као читаоница која је бројала 388 свезака. Већ од 1933. године у Вишеграду ради стална библиотека која је у свом посједу имала 500 свезака и 80 сталних чланова. Вишеградска библиотека успјела је преживјети тешке ратне дане и очувати књижни фонд дочекавши 1953. годину када је и званично формирана Народна библиотека у којој су први библиотекари били Васо Вранић и Драгутин Лаловић. Након њих библиотекарка Милојка Микавица удахњује душу вишеградској библиотеци која се изградњом Дома културе пресељава у нове просторије. Већ 1957. почиње серија селидби што успорава њен развој. Библиотека 1987. године добија статус Спомен библиотеке.

Данас је књижни фонд библиотеке прешао цифру од 42.000 наслова.

У свој фонд библиотека укључује и знатан број серијских публикација као и некњижне грађе.

Библиотека полако али сигурно формира и електронски каталог, а посједује и лисни каталог за претраживање.

Народна библиотека се састоји од Информативно-позајмног одјљења, Одјељења за обраду књиге, Завичајног одјељења, Дјечијег одјељења, Андрићевог одјељења и Читаоничког одјељења.

Посебан фонд у нашој библиотеци је фонд који је смјештен у Спомен соби Иве Андрића. У овом кутку сакупљају се и чувају различите публикације које за свој предмет имају живот и књижевно стваралаштво нашег нобеловца. Овдје је садржан велики број књижевних критика, расправа, биографија и библиографија које су веома значајне оним корисницима који се баве Андрићем јер је велики број грађе сакупљен на једном мјесту. Дио овог поебног фонда чине преводи његових дјела на 28 свјетских језика. Овај дио је веома интересантан свима који посјећују Вишеград. Интересантни су преводи на кинески, естонски, есперанто, индијски...

У Спомен соби имамо и сталну поставку фотографија са додјеле Нобелове награде. Оно што је веома интересантно корисницима јесу и албуми у којима су сакупљени чланци из разних дневних новина као и фотографије са додјеле Нобелове награде.

Библиотека посједује изузетно богату завичајну збирку која се континуирано допуњава новим издањима.

У библиотеци се чува и велики број квалитетне стручне и референсне литературе коју највише користе студенти и научни радници.

Завичајно одјење је најважнији сегмент у библиотеци. Формира се од књига које су објављене на територији општине и књига које су објавили они који су рођени или су живјели на територији Вишеграда. У завичајну збирку такође је уврштена и грађа у којој се помиње Вишеград. Наша завичајна збирка броји око 500 публикација. Поред монографских публикација у завичајну збирку спадају и разгледнице, фотографије, новине и часописи који су тематски везани за Вишеград. Грађа из завичајне збирке не износи се из просторија библиотеке и веома је важна за проучавање историје наше средине.

Дио књижног фонда наше библиотеке је и Библиотека цјелина Бранка Бранисављевића који је његова супруга Викторија Бранисављевић поклонила Народној библиотеци. То су веома вриједне књиге из свих области књижевности, умјетности, филозофије, историје и доста рјечника разних језика. Међу поклоњеним књигама велики је број на њемачком, руском и италијанском језику. Врло су занимљиви поједини рјечници који представљају минијатурна издања.

Бранко Бранисављевић је био Андрићев пријатељ. Ово је можда најбољи показатељ колико су ондашњи трговци полагали на образовање и културу читања.

У библиотеци имамо и сталну поставку фотографија на којима су забиљежене Андрићеве посјете нашем граду 1953, 1963. и 1972. као и фотографију из 1920. године са Вишеграђанима на жељезничкој станици.

У одјељењу за дјецу поред литературе намјењене дјеци чувамо и референсну збирку. Референсна збирка се састоји од бројних рјечника, енциклопедија и вриједних и ријетких издања из различитих области културе. Овај дио фонда се не износи из просторија библиотеке али је свакако корисницима доступан у просторијама наше библиотеке.