Завичајно одјељење
Под завичајним фондом подразумијева се грађа која се својим садржајем односи на одређену географску, политичку, културну, историјску и економску средину.
Завичајни фонд представља:
1. грађа која је по свом садржају завичајног карактера,
2. локална продукција или грађа која је по мјесту издавања или штампања у вези са завичајем.Узимајући у обзир
Завичајни фонд Народне библиотеке „Иво Андрић“ у свом саставу окупља: дјела аутора који су рођени на територији завичаја,
дјела аутора који живе или су живјели на територији завичаја, духовно су везани за ово подручје без обзира на мјесто рођења,
3. дјела која се својим садржајем односе на завичај или говорe о личностима које му припадају, објављена било гдје у свијету,
4. дјела која су издата или штампана на територији завичаја.
Збирка је физички издвојена од осталог фонда, заштићена и може се користити у читаоничким просторијама Библиотеке.
Завичајно одјељење Народне библиотеке „Иво Андрић“ обухвата око 600 књига, листове и часописе везаних за Вишеград и околину, по тематском, ауторском или издавачком критеријуму; као и некњижну грађу (збирке плаката, фотографије, разгледнице итд).
Ово одјељење представља драгоцјен извор информација о вишеградском крају.
Засебне цјелине у Завичајном одјељењу чине Андрићево одјељење и Библиотека цјелина Бранка Бранисављевића.
Фонд завичајне периодике обухвата: Вишеградске новине, Историјске свеске и часопис Лик, које издаје Андрићев институт, и Дабар, часопис Митрополије Дабробосанске који издаје Издавачка кућа „Дабар“ са сједиштем у Добрунској Ријеци.
Завичајно одјељење је и мјесто окупљања локалних аутора и стваралаца. Библиотека често организује промоције дјела завичајних аутора. На такав начин Народна библиотека „Иво Андрић“ је и савремени промотер културне баштине локалне средине.
Један од задатака овог одјељења јесте чување од заборава културних вриједности овог краја.
Одјељење је подјељено на:
Одјељење води:
Миљана Пецикоза, библиотекар
