28 May 2026
У организацији библиотеке "Иво Андрић" данас је представљена дјелатност Удружења есперантиста Србије које је публиковало неколико издања Андрићевих дјела на есперанто језику, а најактуелнији је превод приповијетке "Јелена, жена које нема".
- За вишегрaдску библиотеку важно је богаћење књижног фонда, нарочито када су у питању издања Андрићевих дјела која су преведена на стране језике. Ти преводи дио су сталне поставке у Библиотеци и налазе се у оквиру Завичајног одјељења и од данас смо богатији за два нова превода, истакла је библиотекар Миљана Пецикоза.
- Превод приповјетке “Јелена жена које нема“ на есперанто језик био је занимљив пројекат и трајао је готово годину дана. За разлику од неких других Андрићевих дјела, приповијетка садржи много мање архаизама и била је нешто лакша за превођење. У свијету постоје есперантисти у преко 120 држава свијета, тако да публиковање Андрића на есперанто језику представља значајан допринос за српску књижевност, нагласио је током представљања преводилац и есперантиста Златоје Мартинов.
У току је 77. Конгрес Међународне фондације жељезничара есперантиста,који се ове године одржава од 23. до 30. маја у Београду и на Мокрој Гори, тако да су есперантисти из више европских земаља искористили прилику да присуствују предавању.
Есперанто је најраспрострањенији међународни плански језик. Осмислио га је пољски офталмолог Лудвик Лејзер Заменхоф с циљем да се превазиђу језичке баријере и олакша комуникација међу људима различитих националности.