Cвечанa академијa поводом 133. године од рођења Ива Андрића

08 October 2025

У сарадњи са Културним центром, библиотека "Иво Андрић" реализује тродневни програм поводом 133. године од рођења Ива Андрића. Тим поводом вечерас је у Великој сали Дома културе уприличена свечана академија на којој су учествовали чланови Музичке секције Културног центра, одломке из Андрићевих књижевних дјела говорио је ученик Никола Чабаркапа, а у централном дијелу професор књижевности Марко Тошовић казивао је бесједу под називом „Да ли је могуће наслиједити причу“ чији је циљ био да освијетли лик фра Петра, којем је Андрић додијелио улогу наратора у роману "Проклета авлија".

- Многи Андрићеви есеји имали су другачију контемплацију о смислу приповједања, али се есеј „О причи и причању“, који је Андрић презентовао приликом додјеле Нобелове награде у Штокхолму, у научним круговима са разлогом узима као филозофски манифест приче и приповиједања у Андрићевом опусу. То конкретно значи да су тумачи његовог дјела најчешће користили тај есеј, како би ставове које је писац експлицитно изнио у њему повезали са оним што заправо пише у његовој фиктивној прози. Са аспекта семантике Андрићевих прича, отварају се два хоризонта, односно крака размишљања о причи. Један крак је сазнајни, а други хуманистички. Андрић је на тај начин преносио једну врсту истине која није доступна историји“, истакао је Тошовић у уводу бесједе.

- У „Причи о везировом слону“ појављује се исказ, који каже да су босанске касабе и вароши пуне прича, а да се у тим причама крије непризната историја тога краја бивших људи који су давно помрли. Ако обратимо пажњу на тај моменат, онда нам Андрић поручује ако се права, а не признавана историја крије у причама, онда се у историографији крије она лажна, а призната. У том смислу јако је важно освијетлити лик фра Петра, приповједача који је на самрти и који своју причу предаје безименог младићу. Оно што је кључно одговорити је шта представља фигура безименог младића и одговорити на питање да ли је могуће наслиједити причу, закључио је Тошовић током бесједе.

-  "Проклета авлија“ једно је од свакако најзначајнијих дјела српске књижевности. Генеза овог романа је прилично мистична, јединствена у нашој књижевности. Првобитно је оно што ће се звати "Проклета авлија", замишљено као историјска сага о султану Џему, да би касније Андрић у знатној мјери скратио фабулу и у њен центар ставио судбину младића Ћамила. Финални резултат је непролазно дјело: по форми, по ширини књижевних ликова, али као и универзална порука о природи тоталитарних режима које је објављено баш у вријеме трагичних дешавања на Голом Отоку. Освјетљавање нас који смо кроз књижевност наслиједили ову причу, главни је дискурс Тошовићеве бесједе, нагласио је директор Библиотеке Бојан Пецикоза.

- Вишеград се достојно одужио нобеловцу, тако што његово име носе: Народна библиотека, Културни центар , Спомен учионица, Средњошколски центар, улица поред Дрине и цијели комплекс изграђен од камена - Андрићград, као и традиционална културна манифестација „Вишеградска стаза“. Морам да искажем захвалност суграђанима зато што цијене и његују сјећање на славног писца Ива Андрића који је дјетињство провео у Вишеграду, а касније у својим књижевним дјелима овјековјечио живот у вишеградској касаби и околини, рекла је Директор Културног центра Јелена Ђурић.

Свечану академију употпунио је и наступ професорице соло пјевања Јелене Радовић коју је на клавиру пратила њена колегиница Свјетлана Максимовић из Источног Сарајева.